Клевета против Јевреја за кориштење нејеврејске деце у ритуалном жртвовању (Ритуално убиство)

Оригинална слика из цркве у Сандомиерц, у Пољској. Аутор: Карол де Прево, прва половина осамнаестог века.

ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА

У 17. веку и првој половини 18. века Сандомиерц је био поприште сукоба између католика и Јевреја. Године 1628. Јевреји су оптужени да су изазвали смрт сина локалног апотекара. Они су наводно киднаповали дете, извукли крв из њега, исецкали његово тело и дали псима да га поједу. И поред истраге оптужени Јевреји нису осуђени.

Међутим, Јевреји из Сандомиерца су оптуживани да врше ритуална убиства хришћанске деце још два пута 1698. и 1710. године.

Клевета против Јевреја за кориштење нејеврејске деце у ритуалном жртвовању представља веровање да су Јевреји убијали хришћанску децу (углавном дечаке) како би користили њихову крв у религиозним обредима, нпр. прављењу хлеба мацe. Овај мит чији порекло вуче корене још из Енглеске од 1144. године (случај Виљема од Норича), ширио се вековима по читавом европском континенту. Био је снажно изражен у Пољској, а његове трагичне последице су се још увек осећале у другој половини 20. века.

Лажне оптужбе за ритуална убиства вековима су имале озбиљне последице по јеврејски народ у облику погрома, подметања пожара и пре свега у облику убистава.

Оно што је крајње узнемиравајуће у вези са овим веровањем је колико је дубоко укорењено у културу и друштво. Трагично, ове оптужбе за ритуална убиства појавиле су се и 1945. године у Кракову и 1946. и у Киелцу. Гласине о наводном држању хришћанског детета у заточеништву у синагоги или о јеврејском организовању убиства довеле су до срамног погрома тек што се завршила трагедија Холокауста.

Погром у Кјелцу је представљао искру која је убрзала масовну емиграцију из Пољске оних који су преживели Холокауст пошто је драстично смањио осећај сигурности у овој земљи.

Шокантно, али истинито, овај догађај је произашао из гласине да Јевреји држе хришћанско дете у подруму зграде преко ноћи. Током агресивног и вандалистичког чина нико није указао на чињеницу да зграда о којој се ради уопште нема подрум.

У данашње време, овај средњовековни стереотип је застарео. Више се не појављује у јавним расправама или црквеним проповедима.

Међутим, свако мало избије скандал у академији. Чини се да неки изучаваоци културе или историчари повезани са католичким универзитетима ове старе оптужбе за ритуално убиство сматрају оправданим, допуштајући на тај начин да се у таквим оптужбама крије и зрнце историјске истине. Последњи такав случај десио се у априлу 2021. године на католичком универзитету у Лублину.

Стога је изузетно важно да се представа о „ритуалном убиству“ сврста у категорију опасних обмана јавности и штетних митова против Јевреја.

РЕФЕРЕНТНА ЛИТЕРАТУРА

Żyd Wróg odwieczny Antysemityzm w Polsce i jego źródła (књига „Јевреј. Вечити непријатељ. Антисемитизам у Пољској и његово порекло“, Алина Каља)

The image of the Jew in Polish folk culture, објавила академска издавачка кућа Магнес прес, Хебрејски универзитет у Јерусалиму, 1995. године

https://bit.ly/39wbYvz (Погром Јевреја у Киелцу, јул 1946. године - нови докази, Божена Шајнок )(Bozena Szaynok))

https://bit.ly/39uhX44 (Студија случаја: Погром у Киелцу)

ВИЗУЕЛНИ МАТЕРИЈАЛИ