Дигитални репозиторијум антисемитских наратива

„Доћи ће час када ће се муслимани борити и убијати Јевреје док се Јевреји не сакрију иза камења и дрвећа.” ( Повеља Хамаса)

С времена на време дешавају се пропалестински или произраелски скупови и догађаји у многим местима широм Европе, нарочито када ескалира израелско-палестински сукоб. У деловима Србије где су муслимани у већини, као што су Косово и Метохија или област тзв. Санџака, те и у другим земљама Западног Балкана, као што су Босна и Херцеговина, скупови за и против Израела, односно Палестине могу да се користе као политичко средство у регионалним политичким, националистичким и етничким споровима.

Озлоглашена антисемитска измишљотина Протоколи сионских мудраца, текст који тврди да је разоткрио јеврејски план за глобалну доминацију, први пут су се појавила у штампи у Русији 1903. године. На грчки језик ово дело је преведено 1920. године, али није „експлоатисано“ и остало је у архиви грчког Министарства спољних послова. Протоколи су почели да добијају на публицитету 1925. године, захваљујући раду доктора Андроникоса, атинског псеудоинтелектуалца, чији медицински ауторитет и чија приврженост национализму, фашизму и антикомунизму су га учинили савршеним за пропагариње Протокола у штампи. Почетком 1928. године солунски дневни листови „То фос“ и „Македонија“ − у граду Солуну у којем је живело више од 50.000 од укупно 70.000 грчких Јевреја − објавили су грчки превод Протокола. Од тог тренутка антисемитизам је све више био у средишту листа Maкeдoнија. У јуну 1931. године, поступајући на основу тврдњи да локални Јевреји поступају антинационално, које су објављене у Мaкeдонији, чланови фашистичке организације „Етники Еносис Елас“ ( или скраћено „EEE”, Национална унија Грчке) покренули су погром над становницима сиромашне јеврејске четврти Кампбел.

Разни антисемитски наративи су се појавили након НАТО бомбардовања Србије 1999. године. Ови наративи још увек испливају на површину с времена на време у екстремнонационалистичким и антиамеричким круговима. Премда је у њиховом средишту претежно деловање против Америке, у неким својим сегментима они се ипак проширују на традиционалне, типичне и познате антисемитске стереотипе и митове. Засновани на миту о „јеврејском утицају на америчку спољну политику“, ови наративи сугеришу да су Јевреји укључени у процес доношења одлука, или да сами Јевреји стоје иза НАТО бомбардовања Србије. Ови антисемитски наративи би могли да се прошире у том смислу да подразумевају да сви Јевреји деле одговорност и да су директно одговорни за своју наводну улогу у НАТО бомбардовању Србије. Ако кренемо још даље, поставиће се питање лојалности српских Јевреја у том погледу и јавиће се оптужбе да су они тобоже пре лојални „Светском јеврејству“ него Србији и њеном народу.