Дигитални репозиторијум антисемитских наратива

Од 12. века религиозни митови (о Јеврејима као богоубицама) допуњавани су економским стереотипима. Јевреји се описују као богати и обесни, као „лихвари“, „трговци“ и „зеленаши“ - гледиште које и данас још увек представља опште место. Пошто им је било ускраћено право да поседују земљу и да се баве пољопривредом и да припадају хришћанским трговачким и занатским цеховима, Јевреји су све више били ограничени да се баве ситном трговином, да буду путујући трговци и продавци старе и половне робе. Новчани послови са каматом имали су посебну улогу, што је према црвкеној догматици кршило божанско учење и остало забрањено за хришћане.

Енглески превод стихова дела Вилхелма Буша „Хелена која није могла да одоли“ одражава опште место немачког антисемитизма: Гелдјуде, или изједначавање Јевреја са новцем и зеленаштвом, похлепом и паразитским финансијским капитализмом. У свом делу Буш даје ово мишљење у контексту погледа на свет побожног стрица који жели да спаси своју братаницу од изопачености великог града.

Хришћанство се појавило у Пољској током 10. века и почело да утиче у огромној мери на пољску културу, обичаје и друштво. Један од првих митова који је изникао на раскршћу хришћанства и јудаизма је везан за употребу библијске приче о суђењу и распећу Исуса. Искована је оптужба да „Јевреји имају крв Исуса на својим рукама“ јер управо су представници свештенства и Синедрион (највиша јеврејска верска и судска институција у античкој Јудеји) одговорни за осуду Исуса на смрт. У средњем веку постојало је уверење да су Јевреји стављени ван закона због убиства Месије. Трагови таквог размишљања и данас се могу још увек наћи.

Током антиизраелских демонстрација у контексту недавне кризе у Гази демонстранти су узвикивали слоган „Kindermörder Israel” („Израел убица деце”).
Председник Турске, популаран међу многим Турцима у Немачкој, рекао је у јавном преносу да су Израелци такве крвожедне убице да убијају чак и малу петогодишњу и шестогодишњу децу.