Усмена сведочанства грчких Јевреја

Антисемитизам у Грчкој у послератном периоду

Антисемитизам је феномен са више димензија и дубоких корена у европским друштвима, укључујући и Грчку. Интервјуи које је Јеврејски музеј Грчке водио у оквиру пројекта Хана настојали су да дају глас људима који су били или су можда жртве антисемитизма, да саслушају њихове приче и забележе њихова искуства – не као пасивне жртве, већ као активни учесници. Занимало нас је да ли су и како су реаговали на различите облике антисемитизма. Наш циљ је био да разумемо како су они доживљавали антисемитизам том читавог свог живота. Истовремено, пројекат је имао за циљ да документује инциденте антисемитизма у Грчкој који су можда прошли незапажено у академској литератури.

У том контексту, Јеврејски музеј Грчке осмислио је вишеструки програм „усмене историје“, који је реализован од јуна до октобра 2021. Укупно 25 интервјуа са грчким Јеврејима – 9 мушкараца и 16 жена – обављено је у Атини, Халкиди, Солуну, Коринтији, Лариси, Јањини и Крфу, што је резултирало са нешто више од 50 сати интервјуа. Интервјуи су били тип „животног интервјуа“, тј. тражили смо од њих да нам испричају своје животне приче. Најсрдачније им се захваљујемо што су се одазвали и што су са нама поделили своја искуства.

Наш главни циљ је био да разумемо како се развијао антисемитизам по завршетку Другог светског рата и Холокауста до данас. Циљ нам је био да прикупимо животне приче „друге генерације преживелих Холокауста“, односно деце рођене после рата од јеврејских родитеља који су претрпели прогон. Ова деца су и сама била стварни доказ и нада да се уништене јеврејске заједнице у Грчкој могу обновити. Фазе њиховог живота поклопиле су се са обновом јеврејских заједница у Грчкој.

С обзиром да смо били ограничени са бројем интервјуа, поставили смо још два критеријума за профил испитаника. Један је да смо дали приоритет прикупљању интервјуа од деце преживелих у нацистичким логорима како бисмо истражили међугенерацијске трауме и породично сећање на Холокауст. За други критеријум смо тражили људе који су били укључени у проблеме грчких јеврејских заједница јер смо били посебно заинтересовани да разговарамо са људима који су били систематски активни у томе да савремене грчке јеврејске заједнице буду примећене и да чујемо о свим препрекама са којима су се суочили.

У току нашег истраживања на крају смо укључили и нека сведочанства из различитих старосних група. Имамо три интервјуа са људима који су рођени пре рата и имају лична сећања на период прогона и врхунац антисемитизма. Најстарији испитаник у овој групи рођен је 1929. У овим интервјуима смо се фокусирали на њихове животе након рата; међутим, говорили су и о својим ратним искуствима која су показала како је искуство прогона обликовало њихове послератне животе. Поред тога, урадили смо два интервјуа са људима који припадају „1,5 генерацији Холокауста“, рођенима док је прогон још трајао током Другог светског рата. То су људи чије је рођење у критичном тренутку уништења њихове заједнице оставило пред њима многа питања о својим раним годинама, на која су тражили одговор како су одрастали. На крају, укључивање других старосних категорија у пројекат је било изузетно корисно за његов исход. Истраживач може да погледа многа различита сведочења и разуме како различите старосне групе различито говоре о антисемитизму.

Мали узорак ових животних прича можете видети овде. Сви интервјуи су власништво Јеврејског музеја Грчке и доступни су искључиво у истраживачке или образовне сврхе уз потпуно поштовање прописа о заштити осетљивих личних података заснованих на директивама ЕУ и националном законодавству. Следи листа интервјуа, са малим цитатима сваког од њих.

Wszystkie świadectwa ustne greckich rozmówców nagrane w ramach projektu HANNAH są dostępne za pośrednictwem Muzeum Żydowskiego Grecji - prosimy o kontakt pod adresem: [email protected].

Разговор водила: др Елена Коуки (истраживач), Димитрис Полидоропулос (камера)

quotes21

Кратка биографија

Нина Батину (Nina Battinou) је рођена у Јањини 1947. Оба њена родитеља, Израел и Џенет (Israel and Janet), преживели су логор смрти Аушвиц-Биркенау. Она је једно од првих деце које је рођено након Холокауста и уништења јеврејске заједнице у Јањини. У интервјуу говори о томе како је одрастала слушајући приче из логора, о ноћним морама које је имала, као и о неким проблемима које је имала са својим хришћанским другарима у школи.

Цитат

Још једна ствар које се сећам из детињства је то да сам питала своје родитеље зашто немам баке и деке. Сва деца мојих година су их имала. […] Ми нисмо. […] Када сам отишла у школу, учитељ нам је задао да пишемо о својој породици. А мој есеј је био једноставно притужба да немам баку и деду.

Информације

Презиме: Батину
Име: Нина
Датум интервјуа: 10.10.2021.
Место интервјуа: Јањина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Алина Моиси (Alina Moissi) је рођена у Лариси 1968. Есдра Моиси (Esdra Moissi), њен отац, придружио се покрету отпора током немачке окупације, а после рата је интензивно радио као писац и новинар на промовисању сећања на Холокауст и борби против антисемитизма. Алина је тренутно председница јеврејске заједнице у Лариси. У интервјуу говори о свом животу, свом детињству, како је развила интересовање за заједницу, а са нама је поделила и неке инциденте антисемитизма и како се носила са њима.

quotes19

Цитат

Била је једна породица која је живела у истој стамбеној згради са нама. Имали су две девојчице. Оне су обично певале хришћанске песме током одређених празника. Ја сам била јако љубоморна на то јер сам Јеврејка и нисам их певала. […] Одједном, неко нам је покуцао на врата на Велики четвртак. Да ли знате текст песама за Велики четвртак? „Неправедни Јевреји разапеше Христа. Безаконици и пси, проклет.“ Моја мама је знала ове песме. Отворила је врата, а они су питали: „Да вам их отпевамо?“. Били смо породични пријатељи и играли смо се са њима. Мама је рекла: „Не, немојте их певати. Узмите мало новца и немојте да нам певате те песме и реците својој мајци да не желимо да нам их певате.” Треба да истакнем да су им родитељи (и отац и мајка) били учитељи.

Информације

Презиме: Моиси
Име: Алина
Датум интервјуа:28.09.2021.
Место интервјуа: Лариса
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes6

Кратка биографија

Делија Алханати (Delia Alchanati) је рођена у Атини. Била је активна у јеврејској заједници од почетка 2000. године, почевши од школског одбора јеврејске школе у Атини. Данас је генерални секретар јеврејске заједнице Атине и једина жена у Грчкој до данас која је изабрана на ову функцију. Тренутно прикупља податке и пише књигу о свом оцу Данијелу Алханатију (Daniel Alchanati), који је био активан у покрету отпора током Другог светског рата и касније изабран за председника јеврејске заједнице Атине.

Цитат

Не могу да кажем да ми је неко рекао нешто што ме је повредило кад сам била мала[…]. Увек смо се играли на Амречком тргу (Amerikis Square) са другом децом...Чак ни када сам била старија и ишла у средњу школу […]. Међутим, знали смо да је антисемитизам присутан, да су постојали стереотипи који, нажалост, и даље постоје […]. Добра ствар у томе што смо ишли у [јеврејску] школу је то што смо били поносни што смо то што јесмо. Научили смо да поштујемо разлике, тако да, чак иако би нам рекли нешто, […] имали смо одговор. Увек смо били поносни на то што јесмо […], једноставно, зато што смо то живели.

Информације

Презиме: Алханати
Име: Делија
Датум интервјуа:06.07.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Семи Версано (Sammy Varsano) је рођен у Солуну. Његов отац је преживео Аушвиц. Када је одрастао, преузео је породични посао. Заједно са новинаром Паном Баилијем (Pano Baili), 2012. године, написао је роман Саулико према причи свог оца. У интервјуу говори о међугенерацијској трауми, скривеном антисемитизму и развитку културе сећања на Холокауст.

quotes16

Цитат

Неки аспекти мог детињства били су непријатни […] посебно у периоду када је постојао обавезни одлазак у цркву и када је религија била свеприсутна у школи, много више него данас […]. То није било нешто трагично; било је једноставно непријатно за дете које је, када је остатак разреда отишао у цркву, морало да устане и каже „Нећу доћи јер сам Јеврејин“ […]. Ишао сам у школу "40. Ioannideio"; то је стара солунска школа, једна од најбољих основних школа. Тамо сам, наравно, имао трауматично искуство […] којег се добро сећам. Мало тога се сећам из тог периода, али се сећам ове слике […]: У тоалетима је под био [поплочан] плочама из јеврејских гробница и то је за мене било трауматично искуство. И тако је и остало, пошто сам сазнао како су те плоче доспеле тамо.

Информације

Презиме: Версано
Име: Семи
Датум интервјуа: 27.09.2021.
Место интервјуа: Солун
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes5

Кратка биографија

Рита Вентура (Rita Ventoura) је рођена 1958. Њена мајка је била Бери Нахмијас (Berry Nachmias), преживела из Аушвица, из Касторије, која је деведесетих година била активна у промовисању сећања на Холокауст у Грчкој. Рита је одрасла у Атини и студирала је психологију. Њена дисертација је била о психолошким ефектима на другу генерацију преживелих Холокауста.

Цитат

Моја мама је била сјајан приповедач и опчињавала нас је својим бајкама […]. Када сам имала 11 или 12 година, испричала ми је […] о нацизму и Холокаусту, својој сопственој причи. Испричала је тако страшну причу на магичан, динамичан начин. И позитиван начин. […] Није ме то уплашило. […] Није имала поруку типа: „Ох, није било ништа“. Имала је свој бол, тешки бол. С друге стране, донекле се утешила сазнањем да је спасена и да ће наставити традицију.

Информације

Презиме: Вентура
Име: Рита
Датум интервјуа: 03.07.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Нина Витал (Nina Vital) је рођена на Крфу 1956. године, као ћерка Самјуела (Samuel), једног од ретких Крфских Јевреја који су преживели Аушвиц. У интервјуу она говори о свом детињству, свом пунолетству и свом политичком активизму и дели своја размишљања о обнови јеврејске заједнице на острву.

quotes25

Цитат

Једино чега се сећам (из школе) што ме је мучило је када су говорили „Јевреји су разапели Христа.“ Тада сам се осећала лоше и говорила сам: „Ма дајте, нису сви Јевреји то урадили, ја нисам ништа урадила.“ Усправила сам се и рекла: „Извините, али зашто се ово догодило? Да ли су само Јевреји разапели Христа? Зар нису и Римљани били тамо?“ „Да, да“, исхитрен одговор (учитеља), „тако књиге кажу..То смо у њима нашли, немој бити тужна.“ Али добро, није ме то толико погађало јер сам се углавном дитанцирала од таквих ствари...

Информације

Презиме: Витал
Име: Нина
Датум интервјуа: 11.10.2021.
Место интервјуа: Крф
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes14

Кратка биографија

Нејтан Јехаскел (Nathan Giechaskiel ) је рођен у Лариси 1950. године, у родном граду своје мајке. Одрастао у Солуну у области где се пре рата налазила јеврејска четврт „151”. Његов отац, Барух (Baruch), преживео је Аушвиц. У интервјуу, Нејтан прича о борби свог оца да обнови свој живот после рата и оснује породицу након што је изгубио своју прву породицу у Аушвицу. Он говори о тишини која је владала код куће због прве породице његовог оца, али и о савременим манифестацијама антисемитизма у Грчкој.

Цитат

Мој отац се вратио из рата, сломљен наравно – а ко није био сломљен? – и покушавао је да обнови свој живот. […] Окренуо је нови лист. Искључио је прошлост и можда зато није хтео ништа да нам каже. Годинама. Наравно, одрастао сам, био сам дете. Дошао је отац, одвео нас је у куповину, одрадили смо Шабат код куће. Живели смо добро. Али нисам могао да замислим његову беду. Много је боловао, али је рекао да је то због промрзлина из рата.

Информације

Презиме: Јехаскел
Име: Нејтан
Датум интервјуа: 27.09.2021.
Место интервјуа: Солун
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Јоја Елиаким (Joya Eliakeim) је рођена у Халкиди 1966. Њен отац Моисис Елиаким је преживео Аушвиц. Јоја нам у интервјуу говори о свом животу у Халкиди, својим сећањима на живот у заједници 1970-их и 1980-их, и дели неке од антисемитских догађаја који су је погодили.

quotes10

Цитат

Када видим 250 деце који не знају шта је Холокауст, то ми говори да се историја може поновити. […] У другом разреду средње школе мој син је одржао говор [о Холокаусту]. Мој син је захтевао да разговара са директором школе. […] Колико сам ја видела, неки људи у школи су били уплашени. Хтели су да ублаже ствари. Бојали су се реакције родитеља. […] Током говора деца су била запањена. То значи да су желели да чују о томе.

Информације

Презиме: Елиаким
Име: Јоја/Џени (Jenny)
Датум интервјуа: 28.07.2021.
Место интервјуа: Халкида
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quote_ELEZIER_VICTOR

Кратка биографија

Виктор Елиезер (Victor Eliezer) је рођен у Атини 1960. године. Студирао је политичке науке и међународне односе у Израелу, а потом је преузео породични бизнис. Радио је и као новинар и дописник израелских новина. Од раног детињства показивао је интересовање за живот заједнице и радио је на проблемима заједнице са различитих позиција. Данас је генерални секретар Централног одбора јеврејских општина Грчке (КИСЕ). У овом интервјуу говори о својој породици, свом животу, и износи своја размишљања о обнови јеврејских заједница након рата, али и о борби против антисемитизма.

Цитат

[У војсци] командант је мислио да припадам Јеховиним сведоцима […] Дакле, следећег јутра после извештаја, затражио сам састанак са командантом. Рекао сам команданту: „Господине, ја нисам Јеховин сведок, али чак и да јесам, не бих прихватио ову дискриминацију. Случајно сам Јеврејин, и пошто сада знате да сам Јеврејин, рећи ћу вам да нећу толерисати било какво дискриминаторно понашање према мени. […] Јер ако се то догоди, већ сутра ће то знати не само Министарство просвете, већ ће то знати и цео свет.” Тада сам већ био новинар.

Информације

Презиме: Елиезер
Име: Виктор
Датум интервјуа: 09.07.2021. (Први део), 02.09.2021. (Други део)
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Моисис Елисаф (Moissis Elissaf) је рођен 1954. године и одрастао је у Јањини. Студирао је на Медицинском факултету у Атини и од малих ногу је постао активан у јеврејској заједници. Године 2019. изабран је за градоначелника Јањине, првог јеврејског градоначелника у Грчкој. У свом интервјуу говори о свом животу, својим политичким активностима, својим размишљањима о развитку јеврејске заједнице Јањине, и детаљно анализира како је јеврејско гробље у Јањини вандализовано изнова и изнова.

quotes22

Цитат

Уочи [општинских] избора 2019., неко је рекао „Нећемо изабрати јеврејског градоначелника“. Неко други је рекао да ће он [Елисаф] све поробити и дати их странцима. Изабраће га стране амбасаде. Говорило се о разним стварима. Дозволите ми да испричам један догађај којег се сећам. […] Било је између прве и друге недеље [први и други круг гласања]. Борио сам се против свог претходника. Наше породице су се познавале, познавали смо се од раног детињства […] Имали смо завршне говоре. […] Урадио је то овде у својој канцеларији [унутар градске куће]. Дакле, узео је икону Богородице […] и ставио је одмах иза себе, а оквир, сочиво, је био на Богородици. Ово је био избор његовог ПР особља. То је разбеснело многе демократске грађане. […] Нису успели.

Информације

Презиме: Елисаф
Име: Моисис
Датум интервјуа: 10.10.2021.
Место интервјуа: Јањина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes8

Кратка биографија

Хаим Ишакис (Haim Ischakis) рођен је у Атини 1959. године, као други син Данијела Ишакиса (Daniel Ischakis), преживелог из Аушвица. из Јањине, и Зимбуле Ишаки (Zimboula Ischaki) из Халкиде. У интервјуу говори о борби свог оца да обнови свој живот након рата, о свом детињству, студијама и професионалној делатности. Данас је Хаим кантор и путује по целој Грчкој да би обављао верске службе.

Цитат

[Мој отац], што је више старио, то је више схватао да нема још пуно времена на земљи и све се више отварао. Поред тога, још нешто што је одиграло улогу је то што је 1994. године подигнут споменик за жртве Холокауста у Јањини, где га је моја мајка тешком муком одвела. Није могао да уђе у аутобус; пет људи је морало да га носи даље. То је било његово последње путовање. […] Био је шокиран; видео је много људи које није видео од 1945. […] Имам снимак где он горко плаче. […] После овог путовања желео је да разговара.

Информације

Презиме: Ишакис
Име: Хаим Виктор
Датум интервјуа: 19.07.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Четврта ћерка преживелих из Аушвица, Хајнца и Сели Кунио (Heinz and Selly Kunio), Регина (Reggina), рођена је у Солуну 1967. Учествовала је у разним пројектима везаним за сећање на Холокауст. У интервјуу говори о свом животу, утицају који је њена породична историја имала на њену личност, и дели неке антисемитске инциденте са којима се сусрела, као и начин на који се носила са њима.

quotes11

Цитат

Мислим да се антисемитизам није променио. Ја сам се променила и могу боље да схватам ствари око себе и држим очи отвореним. […] Сусретала сам се са много инцидената. Управо сам завршила средњу школу и у аутобусу у Солуну била су два старија мушкарца. Ја сам била са својим пријатељем и ишли смо у Перају. […] Била је велика гужва. Та два мушкарца (старца) угледали су војни аеродром и прокоментарисали нешто о Американцима, заверама и „да, Јевреји су криви за све, свака част Хитлеру, штета што их није све побио“ […] Окренула сам се и рекла му: „Зашто то говорите?“ [Он је одговорио] „Шта хоћеш и да ли смо се обраћали теби?“ […] Људи су гледали у њих и у нас. Ја сам рекла „Зашто то говориш? То је као да ми кажеш да је штета што сам жива и да мој тата није требало да преживи“. „Зашто“, упитао је „Шта си ти? Јеврејка?“ „Апсолутно“, одговорила сам. Његов пријатељ му је говорио да престане. И мој пријатељ је мени говорио да престанем. И кад је видео да сам Јеврејка, престао је: „Па добро, нисам мислио на тебе...“

Информације

Презиме: Кунио
Име: Регина
Датум интервјуа: 03.08.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes15

Кратка биографија

Хела Кунио-Маталон (Hella Kunio-Matalon) је рођена 1961. у Солуну од ћерке Хајнца Кунија (Heinz Kunio), преживелог из Аушвица, који је касније напорно радио на прикупљању информација о Холокаусту у Солуну и уништавању јеврејске заједнице у граду. У интервјуу говори о Солуну из свог детињства и начину на који је учила о Холокаусту од своје породице.

Цитат

Од малих ногу, од десет или једанаест година, била сам потпуно свесна шта је мој отац претрпео. […] У музеју [Јеврејски музеј у Солуну] имамо излог у дворани о Холокаусту. Тај излог садржи много малих ствари. Све из наше куће. Односно, у нашој кући смо имали нешто као акваријум, метар са по метар, у који је мој тата ставио неке своје ствари које је донео из логора, укључујући свој дневник […] и још неке ситнице. ствари које је сам покупио из логора када га је посетио 1960. године када је био напуштен. То није био музеј као данас. […] Неизбежно, дакле, дете поставља питања. […] И или имате моћ да одговорите истином или морате да говорите лажи. Па нису нас лагали.

Информације

Презиме: Кунио-Маталон
Име: Хела
Датум интервјуа: 27.09.2021.
Место интервјуа: Солун
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Бети Магризу (Betty Magrizou) је рођена у Солуну 1957. године, као ћерка преживелог из Аушвица, Џозефа Магризоса (Joseph Magrizos). У интервјуу говори о очевом ћутању, надама послератне генерације, али и личном истраживачком и списатељском раду у вези са Холокаустом.

quotes18

Цитат

Моји први читаоци [њене књиге [Ватрена наруквица] [су биле] моја мајка и моја ћерка. Мама је била веома поносна. И знате шта је рекла? Живела сам са својим мужем толико година и било је у њему толико бола, и једино сад, након што сам прочитала ову књигу, могу да разумем кроз шта је прошао. Требало је више да га грлим и љубим, да му говорим: прошао си кроз толико тога...Можда мој тата није хтео да је узнемирава и није хтео да јој каже... […] И верујем да је то моћ ове књиге, да чак и она која је то живела, моја мама која је имала мужа поред себе, да научи више о томе, да доживи то кроз књигу.

Информације

Презиме: Магризу
Име: Бети
Датум интервјуа:29.09.2021.
Место интервјуа: Лариса
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes24

Кратка биографија

Ана Мататиа (Anna Matathia) је четврто дете Гершома и Стеле Мататије (Gershom and Stella Matathia). Оба њена родитеља су преживела Аушвиц. У нашем интервјуу она говори о свом животу на Крфу, љубави према музици и доприносу заједници.

Цитат

Дакле, рођени смо након троје деце које је мој отац изгубио [у Аушвицу]. Звале су се Роза, Лиза и Ана. Роза је била његова најстарија ћерка и стално је причао о њој. Имала је тада осам или девет година кад су одведене у логор и нестала је прве ноћи. И његова [прва] жена и његово [друго двоје] деце. И о томе је причао. Говорио ми је, наравно, али не прерано; када сам порасла и када смо се јако зближили. Моје старије сестре су отишле, биле су удате, а мој брат је био војник. И једно време сам била једина код куће, две-три године. Тада је први пут проговорио, отворио ми се.

Информације

Презиме: Мататиа
Име: Ана
Датум интервјуа: 11.10.2021.
Место интервјуа: Крф
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Ана Мизан (Anna Mizan) је рођена у Атини 1966. Њен отац Исак из Арте је преживео Аушвиц и последњих деценија свог живота био је веома активан у промоцији сећања на Холокауст. Ана објашњава како је почела да учи о Холокаусту и како је подржавала рад свог оца.

quotes20

Цитат

Никада нисам крила [да сам Јеврејка], никада нисам осећала да то морам да кријем. […] Сећам се, […] да су се наши пријатељи из јеврејске школе и [јеврејског] клуба […] придружили нашим пријатељима хришћанима из средње школе. И постали су веома лепа дружина која је поштовала празнике једни других. И пошто је мој брат постао пунолетан у другој години средње школе, наши пријатељи хришћани су били позвани да дођу у синагогу и дошли су у контакт са нашом вером.

Информације

Презиме: Мизан
Име: Ана
Датум интервјуа: 08.10.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes9

Кратка биографија

Вета Бати (Veta Bati) је рођена у Солуну 1943. Њена мајка је умрла на порођају, а њен отац је убрзо ухапшен и депортован у Аушвиц одакле се више није вратио. У интервјуу говори о томе како је открила праву причу о свом рођењу, о радостима свог детињства и одраслог доба, али и о својим страховима и предрасудама са којима се сусрела.

Цитат

Тако често, тако често. Чула сам много ружних коментара. И то од разних људи. […] Била сам млада, још увек сам живела у Атини, пре много година. […] Ружан коментар имала је и мајка са уплаканим дететом у Омонији. Она му каже: „Ћути или ће те Јеврејин узети“. Нешто ме је погодило, оставивши ми вртоглавицу. Отишла сам и рекла јој: „Госпођо, шта говорите свом детету? Који Јевреји? Јесте ли срели неког Јевреја?" […] Да вам кажем још нешто. Ако сам напољу са групом људи, тражим начин да покренем разговор и да кажем да сам Јеврејка. Јер ако неко баци антисемитску увреду, експлодираћу као бомба...

Информације

Презиме: Бати
Име: Вета
Датум интервјуа:24.07.2021.
Место интервјуа: Лигија
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Макис Батис (Makis Batis ) је рођен у Јањини 1937. Био је друго дете Леона и Софије Батис(Leon and Sophia Batis). 25. марта 1944, док се остатак породице крио у Атини, његов отац је ухапшен у синагоги и депортован у Аушвиц. У јануару 1945. године, како се Црвена армија приближавала, Леон је успео да побегне. Био је први грчки Јеврејин који се вратио и испричао шта се догодило у логорима. У интервјуу, Макис препричава своја сећања из детињства на немачку окупацију и прогон, као и послератне напоре породице да обнови своје животе. Прича нам о породичном бизнису, својим бројним друштвеним активностима, као и о неким случајевима антисемитизма са којима се суочавао због ових активности.

quotes4

Цитат

Током скривања, прошли смо кроз много тога. Бојали смо се тога да ће неко да схвати да смо Јевреји, да ће породица која нам издаје кућу да схвати нешто. […] Ужасавали смо се сваки пут када би Немци у својим чизмама прошли ван ограде куће у којој смо живели. […] Њихове чизме су ишле бам, бум, бам, бум. Говорили бисмо себи: Сада је наше време истекло.

Информације

Презиме: Батис
Име: Макис
Датум интервјуа: 25.06.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes12

Кратка биографија

Нана Моиси (Nana Moissi) је рођена у фебруару 1944. године, док се њена мајка Адел Мано (Adel Mano) скривала да би избегла депортацију. Остатак породице је ухапшен и депортован у Аушвиц. Нана је своје детињство провела између Атине и Солуна. У свом интервјуу она говори о њиховом пресељењу у родни град њене мајке, Солун, а посебно о блиском односу који је развила са својом тетком и преживелом из Аушвица, Лисом Пинхас (Lisa Pinhas), чије је мемоаре уређивала годинама касније. Поред тога, она говори о вербалном ансемитском нападу на који је она наишла док је волонтирала у "Amnesty International".

Цитат

Неко из моје групе [у "Amnesty International".] је дошао и напао ме врло оштрим речима, као да сам ја, Јеврејка, крива за масакр у Либану [1982.]. Била сам запањена. И написала сам писмо одбору да им кажем да подносим оставку јер сам у погрешној организацији: „Где је поштовање људских права без обзира на кожу, боју коже или веру? Ево, пошто сам грчка Јеврејка, нападнута сам из ведра неба, а да нисам ни за шта крива.” Павлос Занас (Pavlos Zannas) је узео писмо, он је тада био председник [Грчког одељења за вештачку интелигенцију] и послао је Хрониса Мисија (Chronis Missios)[…] – Хронис је био у мојој групи – да ми се извини у име одбора, да каже да је она жена избачена и да тражи од мене да повучем оставку. И не само то, требало је да будем у грчкој делегацији на међународној конференцији исте године која се одржала у Риминију у Италији.

Информације

Презиме: Моиси
Име: Нана
Датум интервјуа: 02.08.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Ана Негрин (Anna Negrin) је рођена у Јањини 1950. године, као прва ћерка Наума, преживелог из Аушвица. У интервјуу, Ана описује како је постепено почела да истражује трауму Холокауста и његове ефекте на њену генерацију и њено учешће у стварању удружења друге генерације преживелих Холокауста. Она такође са нама дели инцидент антисемитизма који је доживела 1980-их.

quotes3

Цитат

Оно чега се сећам [из Јањине у детињству] је да су […] људи у околини говорили „Остани унутра на Велики петак“. Али моја мама [која је била из Волоса] имала је много пријатеља хришћана. Све њене другарице, како је рекла, у Волосу су биле хришћанке, наравно девојке. А она је рекла: „У реду, идемо да видимо Епитафија [процесију].“ […] Или, на Велики петак у Јањини, на уличним пијацама су се продавала мала јагњад, а моја мајка је говорила: „Хајде да видимо јагњад“.

Информације

Презиме: Негрин
Име: Ана
Датум интервјуа: 24.06.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes13

Кратка биографија

Сабетај Семос (Sabethai Semos) је рођен 1929. године у Атини. У интервјуу препричава године немачке окупације, настојања његове породице да се сакрије и сећа се хапшења оца и брата после издаје.

Цитат

Када је мој отац чуо пуцњаву, изашао је [из скровишта] и пратио пратњу до [полицијске] станице. Тамо су позвали [полицијску управу] у Егалео, а Егалео у Командатуру, и рекли су „да, они су наши агенти“. Дакле, када је то установљено, агенти су рекли: „Ухватите Јеврејина. Ако га не ухватите, одговорни сте.” […] Када је мој брат схватио да тата касни, отишао је да види шта се дешава. Када је отишао тамо, како ми је речено, наш отац је дао знак оком: „Иди!” није разумео. А ухватили су и мог брата. Никад их више нисам видео. […] Зашто нас је издао? Јер, ко зна ко га је наговорио да ће Немци добити рат, да би био у доброј позицији постао је немачки агент. Пекар је постао немачки агент. И он нас је издао. Онај који нам је нашао кућу [у којој ћемо се сакрити].

Информације

Презиме: Семос
Име: Сабетај
Датум интервјуа: 09.09.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Александрос Симха (Alexandros Simha) је рођен у Кавали 1937. године. У интервјуу говори о томе како је његова породица успела да се крије у Атини током целог рата и преноси своја трауматска искуства као скривено дете које је дуго било принуђено да напусти породицу. Описује и предрасуде према Јеврејима које је лично искусио после рата, али и борбу свог оца за финансијски опоравак породице.

quotes7

Цитат

Сећам се овога као да је било јуче. Моја мајка нас је обукла у нашу најбољу одећу и отишли смо [на суд]. А моја мајка је рекла председавајућем судији о проблему [који је имала са газдом, који им после ослобођења није дао да уђу у кућу иако су унапред платили кирију]. И први пут сам чуо да говоре добре ствари о Јеврејима. Овај председавајући судија био је трачак наде и радости. Рекао је газди... „Зар вас није срамота, ови људи су у беди, Немци су их без разлога гонили, а ви сте их искористили да два пута продате своју кућу?“

Информације

Презиме: Симха
Име: Александрос
Датум интервјуа: 14.07.2021.
Место интервјуа: Атина
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

quotes23

Кратка биографија

Линос Сусис (Linos Soussis ) је рођен на Крфу 1947. Његова мајка Перла (Perla) је преживела Аушвиц. У интервјуу описује послератни живот на острву и размишља о узроцима који одржавају стереотипе и расизам.

Цитат

Између мене и млађег брата је девет година разлике. То јест, када је мој брат имао пет година, ја сам имао 14 и грлио сам га. Он је био породична маскота. […] А помисао да би неко могао узети мог брата ме је излуђивала. Мајка ми је рекла да је прве ноћи, када је стигла у Аушвиц, држала свог млађег брата за руку. […] Аустријанац [стражар] је приметио да је она инсистирала да остане са дететом, па ју је ухватио за косу и рекао: „Ако поново напустиш [ред одраслих], пуцаћу на тебе“. И изгубила је малог брата. Када ми је то рекла, био сам љут, био сам у очају.

Информације

Презиме: Сусис
Име: Линос
Датум интервјуа: 10.10.2021.
Место интервјуа: Крф
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос

Кратка биографија

Лиза Фис-Мататиа (Lisa Fis-Matathia) је рођена на Крфу 1946. године, као прво дете Гершома и Стеле Мататије (Gershom and Stella Matathia). Обоје су преживели Аушвиц. Она нам у интервјуу прича о свом детињству, када је чак и већина преживелих живела заједно у старој јеврејској школи док нису успели да се настане у својим домовима. Прича нам о проблемима опоравка, терету Холокауста и сећању на мртве у својој породици. Такође поделила је неке антисемитске инциденте који су јој се десили, посебно 1980-их.

quotes17

Цитат

Требало им је много година да се опораве. На Крфу, они који су се вратили били су у логорима; није било много оних који су се сакрили и побегли. И сви су се окупили у нашој кући, и присећали се прича из логора... […] Те приче су ме много болеле.

Информације

Презиме: Фис-Мататиа
Име: Лиза
Датум интервјуа: 28.09.2021.
Место интервјуа: Лариса
Сарадници пројекта: Елена Коуки/ Димитрис Полидоропулос