Усмена сведочанства грчких Јевреја

Антисемитизам у Грчкој у послератном периоду

Антисемитизам је феномен са више димензија и дубоких корена у европским друштвима, укључујући и Грчку. Интервјуи које је Јеврејски музеј Грчке водио у оквиру пројекта Хана настојали су да дају глас људима који су били или су можда жртве антисемитизма, да саслушају њихове приче и забележе њихова искуства – не као пасивне жртве, већ као активни учесници. Занимало нас је да ли су и како су реаговали на различите облике антисемитизма. Наш циљ је био да разумемо како су они доживљавали антисемитизам том читавог свог живота. Истовремено, пројекат је имао за циљ да документује инциденте антисемитизма у Грчкој који су можда прошли незапажено у академској литератури.

У том контексту, Јеврејски музеј Грчке осмислио је вишеструки програм „усмене историје“, који је реализован од јуна до октобра 2021. Укупно 25 интервјуа са грчким Јеврејима – 9 мушкараца и 16 жена – обављено је у Атини, Халкиди, Солуну, Коринтији, Лариси, Јањини и Крфу, што је резултирало са нешто више од 50 сати интервјуа. Интервјуи су били тип „животног интервјуа“, тј. тражили смо од њих да нам испричају своје животне приче. Најсрдачније им се захваљујемо што су се одазвали и што су са нама поделили своја искуства.

Наш главни циљ је био да разумемо како се развијао антисемитизам по завршетку Другог светског рата и Холокауста до данас. Циљ нам је био да прикупимо животне приче „друге генерације преживелих Холокауста“, односно деце рођене после рата од јеврејских родитеља који су претрпели прогон. Ова деца су и сама била стварни доказ и нада да се уништене јеврејске заједнице у Грчкој могу обновити. Фазе њиховог живота поклопиле су се са обновом јеврејских заједница у Грчкој.

С обзиром да смо били ограничени са бројем интервјуа, поставили смо још два критеријума за профил испитаника. Један је да смо дали приоритет прикупљању интервјуа од деце преживелих у нацистичким логорима како бисмо истражили међугенерацијске трауме и породично сећање на Холокауст. За други критеријум смо тражили људе који су били укључени у проблеме грчких јеврејских заједница јер смо били посебно заинтересовани да разговарамо са људима који су били систематски активни у томе да савремене грчке јеврејске заједнице буду примећене и да чујемо о свим препрекама са којима су се суочили.

У току нашег истраживања на крају смо укључили и нека сведочанства из различитих старосних група. Имамо три интервјуа са људима који су рођени пре рата и имају лична сећања на период прогона и врхунац антисемитизма. Најстарији испитаник у овој групи рођен је 1929. У овим интервјуима смо се фокусирали на њихове животе након рата; међутим, говорили су и о својим ратним искуствима која су показала како је искуство прогона обликовало њихове послератне животе. Поред тога, урадили смо два интервјуа са људима који припадају „1,5 генерацији Холокауста“, рођенима док је прогон још трајао током Другог светског рата. То су људи чије је рођење у критичном тренутку уништења њихове заједнице оставило пред њима многа питања о својим раним годинама, на која су тражили одговор како су одрастали. На крају, укључивање других старосних категорија у пројекат је било изузетно корисно за његов исход. Истраживач може да погледа многа различита сведочења и разуме како различите старосне групе различито говоре о антисемитизму.

Мали узорак ових животних прича можете видети овде. Сви интервјуи су власништво Јеврејског музеја Грчке и доступни су искључиво у истраживачке или образовне сврхе уз потпуно поштовање прописа о заштити осетљивих личних података заснованих на директивама ЕУ и националном законодавству. Следи листа интервјуа, са малим цитатима сваког од њих.

Wszystkie świadectwa ustne greckich rozmówców nagrane w ramach projektu HANNAH są dostępne za pośrednictwem Muzeum Żydowskiego Grecji - prosimy o kontakt pod adresem: [email protected].

Разговор водила: др Елена Коуки (истраживач), Димитрис Полидоропулос (камера)