Током стварања дигиталног образовног графичког романа на тему о јеврејском животу и култури, Холокаусту, антисемитизму и тренутном животу јеврејских заједница, биће примењена иновативна методологија. Драматизоване приче биће засноване на стварним људима и историјским догађајима, док ће илустрације и наратив бити проткани интерактивним приступом архивским документима, историјским фотографијама, филмовима, плакатима, мапама и другим мултимедијалним материјалима.
Графичка новела
СТВАРАЊЕ ГРАФИЧКЕ НОВЕЛЕ О НОВОСАДСКОЈ РАЦИЈИ
Новосадска рација
Након инвазије Немачке и њених савезника на Краљевину Југославију у априлу 1941. године, Србија је била подељена на неколико окупационих зона. Мађарска је окупирала и анектирала Бачку, регион у западном делу Војводине.
Рација у јужној Бачкој или Новосадска рација је назив за низ злочиначких војно-полицијских операција коју су извеле оружане снаге Мађарске против српског и јеврејског цивилног становништва у периоду од 4-29. Јануара 1942. године у претежно српским местима Бачке и у Новом Саду. Том приликом су мађарски фашисти на улицама и на обали Дунава погубили око 4.000 грађана, од тога углавном Срба (најмање 2.578) и Јевреја (најмање 1.068), али и других.
Ово је графичка новела о стварању графичке новеле о Новосадској рацији.
Ликови
Петар
Директор
Историјског архива Града Новог Сада, историчар.
Мишко
Директор
Тераформинга, педагог.
Невена
Директор
Тераформинг тим
Марија
истраживачица
Тераформинг тим
Алекса
истраживачица
Тераформинг тим
Госпођа Олга
Чланица Јеврејске
заједнице.
Др. Милан
Експерт историчар.
Господин Бранко
Преживели Холокауста.
Наташа
Наставница историје у гимназији.
Илустрације
01. Фудбал у Новом Саду - иницијална идеја о графичкој новели
Историјски архив града Новог Сада и Тераформинг већ годинама остварују одличну сарадњу. Овог пута, Мишко и Петар су разговарали о идеји креирања едукативног материјала о Новосадској рацији.
У Петровој канцеларији, Мишко је приметио старе копачке изложене у застакљеној кутији. Петар је објаснио да су то аутентичне копачке из тридесетих година 20. века које су користили фудбалери Спортског друштва Војводина.
Као историчар, али и пасионирани љубитељ фудбала, Петар је радо причао о предратној историји два новосадска фудбалска клуба која су делила исти фудбалски терен: српски клуб Војводина, и јеврејски Макаби.Makabi1”.
Мишко је предложио: ”Кроз причу о фудбалу у Новом Саду, на један занимљив и приступачан начин бисмо могли представити предратни живот града, његове становнике, као и окупацију и саму Новосадску рацију!”
Тако је настала идеја о новој едукативној графичкој новели.
Жртве Новосадске рације су били пре свега Срби и Јевреји. Јевреји су мањинска заједница у Србији. Као и на другим местима широм Европе, за време Холокауста је јеврејска заједница у Новом Саду значајно страдала тако да је данас много мања него пре рата. Осим тога, антисемитизам је на жалост још увек присутан у свим европским друштвима, а Јевреји су неретко изложени предрасудама, дискриминацији и говору мржње. Док је наша људска и морална дужност да се сећамо свих жртава, посебно је важно да од заборава заштитимо оне из мањинских и угрожених група. Због тога смо одлучили да посебну пажњу у новели о Новосадској рацији обратимо на представљање живота и страдања Јевреја.
Пред нама је био велики посао. Петар је почео да пише прилог о предратном Новом Саду који ће послужити као увод у новелу. Мишко је сазвао састанак Тераформинг тима.
1.1
Истражи да ли је у твом граду/земљи постојао фудбалски клуб пре Другог светског рата? Да ли тај клуб постоји и данас?
1.2
Истражи да ли је у твом граду/земљи постојао јеврејски фудбалски клуб или спортско удружење? Да ли постоји и данас?
02. Архивско истраживање
Марија и Алекса су преузели улогу истраживача у пројекту. Прво је требало прегледати и анализирати релевантну грађу у Историјском архиву Града Новог Сада. У различитим архивским фондовима тражили су информације о свакодневници у предратном Новом Саду, о спортским друштвима, школству, привреди, културном животу града, као и о локалној jеврејској заједници.
Са циљем да идентификују стварне личности које ће бити протагонисти наше графичке новеле, Марија и Алекса су претраживали податке о члановима подмладака новосадских фудбалских клубова из 1930-их година, и упоређивали те податке са листама жртава. Тако смо пронашли два млада новосађанина који су од тог часа постали главни јунаци наше новеле.
Ђорђе Рајх и Петар Симин били су талентовани фудбалери пионирског и јуниорског тима Макабија, односно Војводине. Обојица су страдали као жртве мађарских фашиста. Петар је убијен при уласку мађарских трупа у Нови Сад, а Ђорђе у Рацији.
”Морамо открити што је могуће више детаља о Ђорђу и Петру,” инсистирала је Марија.
Бацили су се на прави детективски посао. Алекса је истраживао о Петру а Марија о Ђорђу: када и где је рођен, да ли је имао браће и сестара, чиме су се бавили његови родитељи, на којој адреси је породица живела, да ли можемо пронаћи неку фотографију, где је ишао у школу, какав је био ученик, да ли је међу другарицама и другарима из школе било неких значајних и занимљивих личности, када и где је страдао, ко је и када пријавио његову смрт, какве још изворе и грађу можемо пронаћи?
2.1
Истражи да ли постоје подаци о јеврејским жртвама из твог града/земље у Јад Вашемовој Централној бази података о именима жртава Холокауста. (Yad Vashem Central Database of Shoah Victims' Names)
2.2
Осим јеврејских, истражи да ли је било и неких других жртава из твог града/земље који су убијени за време Другог светског рата? Ко су били извршиоци злочина? Истражи више о мотивима злочинАлекса и идеологији која их је руководила.
03. Консултације са историчарима
Један од најважнијих принципа приликом стварања едукативне графичке новеле јесте да се чврсто држимо историјских података и научно утврђених чињеница. Као и увек, од самог почетка смо сарађивали са историчарима који су нам помагали да се концентришемо на најважније догађаје и друштвене процесе, као и да нам се не поткраде нека грешка.
Због тога су Марија и Алекса више пута разговарали са др. Миланом, еминентним историчарем и нашим дугогодишњим сарадником.
Др. Милан нам је скренуо пажњу: ”Иако се наша прича фокусира на Нови Сад, ради њеног потпунијег разумевања морамо представити и шири друштвени и историјски контекст у којем се одвијала.”
Такав пример укрштања ширег европског и локалног контекста је пролазак бродова са јеврејским избеглицама кроз Нови Сад крајем децембра 1939. године. Група од преко 1100 јеврејских избеглица из Беча, Берлина, Прага, Братиславе и других градова централне Европе, су речним бродовима Дунавом кренули на пут надајући се да ће се домоћи Палестине. Овај историјски догађај касније је постао познат као Кладовски транспорт.
We decided to incorporate this event in our graphic novel, too.
3.1
Истражи шта је довело до појаве јеврејских избеглица у Европи и свету током 1930-их година. Истражи како су јеврејске избеглице биле прихваћене у различитим земљама у том периоду.
3.2
Истражи више о историјском догађају познатом као ”Кладовски транспорт”.
04. Јеврејска заједница и култура
Марија и Алекса су разговарали са представницима локалне јеврејске заједнице и стручњацима за јеврејску историју и културу како би сазнали више о животу новосадских Јевреја пре Холокауста. Јевреји су активно учествовали и доприносили у привредном, културном, спортском и сваком другом сегменту живота Новог Сада.
Госпођа Олга, активна чланица Јеврејске општине, је испричала да су у међуратном периоду Јевреји били потпуно интегрисани у ширу заједницу и живели баш као и сви остали грађани. Неки су били сиротији а неки имућнији. Било је међу Јеврејима Новог Сада и успешних лекара, адвоката и индустријалаца, као и обичних надничара, а неки су водили мање породичне трговине или занатске радње.
Госпођа Олга је објаснила: ”Иако потпуно уклопљени у друштво и културу већине, Јевреји су као мањинска заједница истовремено чували свој идентитет, неговали своје обичаје и обележавали празнике. Тако су Јевреји чинили неодвојив део јединственог културног мозаика Новог Сада. У Новом Саду и данас постоји велика синагога која сведочи о животу јеврејске заједнице.”
Али, госпођа Олга је Аци и Марији говорила и о ненадокнадивој празнини која је остала после Другог светског рата након што је већина јеврејске заједнице убијена у Холокаусту, као и о мукотрпном повратку у живот малобројних преживелих Јевреја.
4.1
Истражи када су се Јевреји населили у региону у којем живиш. Откриј да ли данас постоји активна јеврејска заједница у твом граду/земљи.
4.2
Идентификуј неку особу јеврејског порекла која је у прошлости оставила значајан траг у културном, научном, спортском или привредном животу твог града/земље и сачини кратку презентацију о њој.
4.3
Истражи постоји ли у твом граду/земљи синагогa, јеврејска четврт, или неки други траг живота Јевреја. Постоји ли Јеврејски историјски музеј? Посети музеј, или на други начин истражи више о јеврејским обичајима. Откриј шта је Пурим. Истражи који су најважнији јеврејски празници.
05. Прикупљање литературе
Још један важан задатак који су наши истраживачи Марија и Алекса морали да обаве био је да идентификују и пронађу меродавну и веродостојну литературу релевантну за рад на графичкој новели, било да се ради о стручној и научној литератури, мемоарима, поезији или белетристици. Због тога су се Алекса и Марија за помоћ обратили библиотекарима. Посебно су нам својим препорукама помогле колеге из Библиотеке Матице Српске.
Такође, као резултат иницијативе цивилног друштва и залагања библиотекарке Биљане из Београда, постоји и посебна онлајн база података „Јеврејска дигитална библиотека“ уз помоћ које се може пронаћи готово сва литература на српском језику која је на овај или онај начин везана за Јевреје, јеврејску историју и културу.
Други важан и поуздан извор који су Марија и Алекса истраживали биле су историјске новине. У разним библиотекама и архивима доступна су дневна новинска издања из предратног периода, па чак и из периода окупације. Неке од ових новина су доступне дигитално, нарочито преко веб страница Народне библиотеке Србије и Универзитетске библиотеке ”Светозар Марковић” из Београда.
5.1
Посети локалну библиотеку и замоли библиотекара да ти препоручи релевантну литературу о Холокаусту у Европи, као и специфично о Холокаусту у твојој земљи. Идентификуј два рада/публикације/књиге на пољу истраживања историје Холокауста које су дело стручњака из твоје земље. Идентификуј два рада/публикације/књиге на пољу истраживања историје Холокауста које су дело међународних стручњака. Истражи о чему дела говоре и када су писана. Сазнај основне податке о ауторима.
5.2
Прегледај веб страницу ”Јеврејска дигитална библиотека” (или неку другу онлајн базу података о публикацијама са јеврејском тематиком). Откриј две публикације или књиге о јеврејској култури и историји. Истражи о чему дела говоре и када су писана. Сазнај основне податке о ауторима.
06. Интервју са преживелим
Изузетно важан извор у раду на креирању графичке новеле о Новосадској рацији су интервјуи са преживелима, или њиховом децом - тзв. другом генерацијом преживелих. Алекса и Марија су разговарали са сведоцима и преживелима да бисмо из прве руке сазнали њихова лична искуства и сећања о тим временима и догађајима.
Лична перспектива је незамењива и бескрајно важна за сагледавање ове комплексне историје. Сведочанства нам откривају и дубоко личне емоције и размишљања преживелих, мотиве иза њихових одлука и поступака, и омогућују да боље разумемо трагичне дугорочне последице које су их неретко пратиле целог живота, а некада се преносиле чак и на следеће генерације.
Осим директних разговора, користили смо и снимљене интервјуе или записе разговора са преживелима, као и дневнике и мемоаре.
Кроз разговор са господином Бранком, Алекса и Марија су сазнали о томе како је његова породица успела да преживи прогоне мађарских фашиста и Новосадску рацију. Скоро сви су ипак страдали у Холокаусту.
”1944. године су, заједно са осталим Јеврејима из Бачке, Немци депортовали моју целу ширу фамилију у Аушвиц и друге нацистичке логоре, одакле се након ослобођења вратио само мали број преживелих” објаснио је господин Бранко.
6.1
Пронађи и послушај/погледај интервју преживелог Холокауста из твог града/земље. Шта је оставило највећи утисак на тебе у овом сведочанству?
6.2.
Идентификуј два мемоарска или аутобиографска дела која су писали преживели Холокауста из твоје земље. Сазнај основне податке о ауторима. Како су преживели Холокауст?
07. Споменици и аутентични простори у едукацији
Како би се боље упознали са просторима које ћемо представљати у графичкој новели, Марија и Алекса су обишли споменике и друга обележја којим се на разним местима у Новом Саду чува сећање на Новосадску рацију. Често су ти споменици постављени управо на аутентичним местима на којим су се догађаји одвијали.
Осим тога, користећи архивску грађу, литературу и сведочанства, Марија и Алекса су идентификовали низ аутентичних локација у Новом Саду које нису обележене, а на којима су се одвијали важни сегменти ове историје.
Алекса и Марија су разговарали са наставницима средњих и основних школа на који начин тему Рације обрађују са ученицима, и испитивали какви педагошки материјали би им били корисни.
Наставница Наташа је истакла како су посете споменицима, меморијалним музејима и аутентичним просторима на којима су се одигравали историјски догађаји изузетно важне, инспиративне и корисне за ученике.
”Учење на локацији помаже ученицима да увиде релевантност ове историје, да се лакше идентификују са протагонистима, као и да ову историју повезују са својом друштвеном стварношћу, посматрајући је на критички и аналитички начин” нагласила је Наташа.
Једна од дилема о којима Наташа обично разговара са својим ученицима призилази из чињенице да се трагови прошлости и аутентична историјска места често налазе у просторима на којима је живот наставио да се одвија и тече даље. Такав је случај и са новосадским Штрандом, који је с једне стране омиљено градско купалиште на Дунаву, а са друге место страдања. Кроз дискусије о овој и слићним темама наставница Наташа инспирише своје ученике да размишљају о смислу и значају култури сећања као и изазовима у њеном испољавању.
7.1
Истражи постоји ли споменик, спомен плоча, или неко друго обележје у твом граду/земљи подигнуто у знак сећања на жртве Холокауста. Истражи када је подигнуто. Да ли је подигнуто у знак сећања на неки специфичан историјски догађај? Који? Направи фото репортажу.
7.2
Истражи постоје ли аутентична места у твом граду/земљи значајна за историју Холокауста која нису посебно обележена. Идентификуј једно такво место и припреми кратку презентацију о томе шта га чини ”аутентичним” и због чега је значајно. Направи фото репортажу.
7.3
Истражи постоји ли споменик у твом граду/земљи подигнут у знак сећања на неке друге жртве у Другом светском рату? Истражи коме, поводом чега, ко га је подигао и када. Направи фото репортажу.
7.4
Истражи који су најзначајнији музеји и меморијални центри посвећени жртвама Другог светског рата и Холокауста у твојој земљи? Направи кратку презентацију.
08. Педагошки приступ
Док су Марија и Алекса сортирали резултате истраживања, Невена и Мишко су разрађивали педагошке аспекте графичке новеле. Ослањајући се на препоруке о учењу о Холокаусту Међународне алијансе за сећање на Холокауст (ИХРА), и узимјући у обзир локалне историјске специфичности, одредили су који наставни резултати, знања, вештине и ставови ће бити у фокусу овог едукативног материјала.
”Важно је да, осим представљања историје и историјског контекста у којем се овај злочин догодио, наставни материјал послужи и за сагледавање проблема данашњег друштва као што су појаве савременог антисемитизма, нетолеранције и национализма, негација и искривљење историје, као и покушаји рехабилитације злочинаца и оправдања злочина које су починили,” инсистирала је Невена.
Тераформинг тим је радио на различитим елементима новеле: писали су наратив подељен по сценама, припремали материјале и упутства за илустраторе, одабирали адекватне историјске изворе који ће пратити сваку од сцена, припремали мапе и фотографије локација и дизајнирали задатаке за ученике. Сви ови елементи слагани су у јединствен документ - сториборд.
8.1
Замоли наставника историје, кустоса у музеју и библиотекара да ти помогну да идентификујеш неке од наставних материјала за учење о Холокаусту и антисемитизму који постоје у твојој земљи.
8.2
Откриј постоје ли државне или независне институције/организације које се, директно или индиректно, у твом граду/држави на различите начине баве борбом против антисемитизма - на пример мониторингом и праћењем антисемитских инцидената, праћењем да се законске регулативе у борби против антисемитизма поштују, едукацијом о антисемитизму, старањем да се оствари безбедност јеврејске заједнице, и сл. Које су то институције? Припреми кратку презентацију.
09. Рад са илустраторима
Након што је сачињен сториборд дошле су на ред илустрације. Тераформинг је објавио оглас да се траже илустратори за рад на графичкој новели са историјском тематиком из Другог светског рата.
Осликавати прошлост није једноставно, поготово када се тежи да дух времена и историјски детаљи буду представљени што је могуће више аутентично. Како је изгледао централни градски трг Новог Сада 1929. године? Како је изгледала ђачка капа 1931. године? Како је изгледала фудбалска утакмица на стадиону ”Карађорђе” 1936. године? Да би могли историјски акуратно илустровати ликове, просторе и предмете, осим детаљног описа сваке појединачне сцене, за илустраторе су припремљене историјске фотографије, разгледнице, плакати, исечци из новина, и други визуелни материјали.
Али ми смо имали још једну идеју: желели смо направити и графичку новелу о самом процесу креирања едукативне графичке новеле о Новосадској рацији.
На конкурс за илустраторе се јавило неколико уметника. Након прегледа приложених радова и интервјуа са кандидатима, одабрали смо Сандру да илуструје ”Стварање графичке новеле о Новосадској рацији”.
Сандра је добила увид у сториборд и описе сцена. За сваку илустрацију Мишко би прво објаснио како је сцена замишљена, а некада би нацртао и грубу скицу како би прецизније представио идеју. Сандра би на основу тога направила своју прву скицу. Онда би на њену скицу Мишко одговорио са даљњим упутствима о томе шта би требало да се уради другачије, промени или дотера. Након тога би Сандра припремила нову верзију илустрације, са више детаља. Тако би, након пар размена упутстава и неколико прерађених верзија, за неколико дана била завршена једна, а рад на следећој илустрацији би почињао.
Илустрације су рађене дигитално, тако да је било лако форматирати их за коришћење на интернету.
9.1
Идентификуј неко међународно уметничко дело/дело популарне културе какво је на пример филм, позоришна представа, стрип, итд. које говори о Холокаусту.
9.2
Идентификуј неко уметничко дело/дело популарне културе какво је на пример филм, позоришна представа, стрип, итд. које говори о Холокаусту у твојој земљи.
10. Дани сећања
У знак сећања на Новосадску рацију, уз Дунав је 1971. године постављен бронзани споменик “Породица” вајара Јована Солдатовића. Поводом сећања на жртве Новосадске рације, код споменика се сваке године 23. јануара одржава комеморација.
Зашто се сећамо жртава и зашто учимо о Холокаусту и злочинима које су починили нацисти и њихови помагачи?
Сећање на ову историју је веома важно, не само зато што је то цивилизацијска, морална и људска обавеза коју имамо према жртвама, него и зато што учећи о овим тешким временима учимо и о себи, сопственом идентитету, и друштву у којем живимо данас.
Новосадска рација је злочин који је заувек променио лице Новог Сада, и до данас је остао неодвојив део историјског искуства, наратива и идентитета града и његових становника.
Дани сећања су значајни како преживелима и потомцима жртава, тако и целом друштву. С једне стране прихватањем и озваничењем специфичног дана сећања друштво препознаје и признаје да се злочин догодио, што је први корак ка постепеном залечењу трауме и помирењу. Дани сећања нам дају повод и простор да, барем један дан у години, о важним историјским догађајима говоримо и учимо, и тско их чувамо од заборава.
Графичка новела о Новосадској рацији ће послужити да се овај историјски догађај представи широј јавности, као и да допринесе едукативни садржај комеморацији овог догађаја.
10.1
Откриј датуме када се обележавају значајни дани сећања на жртве Холокаусту у твојој земљи.
10.2
Откриј датуме када се обележавају значајни дани сећања на друге жртве убијене за време Другог светског рата, какве су нпр. Роми и Синти и друге групе жртава.
10.3
Истражи да ли се у твом месту одиграо неки историјски догађај који се не обележава кроз неки званични Дан сећања. Организуј се са колегама из разреда, и у сарадњи са наставницима, библиотекарима и/или музејским радницима, организуј његово обележавање у школи или локалној заједници.
© 2022. This work is licensed under a CC NC SA 4.0 license.