КЛЕВЕТА ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА ЗА КОРИШТЕЊЕ НЕЈЕВРЕЈСКЕ ДЕЦЕ У РИТУАЛНОМ ЖРТВОВАЊУ: ОДРЖАВАЊЕ МИТА О ЈЕВРЕЈСКОМ РИТУАЛНОМ УБИСТВУ
У 17. веку и првој половини 18. века Сандомиерц је био поприште сукоба између католика и Јевреја. Године 1628. Јевреји су оптужени да су изазвали смрт сина локалног апотекара. Они су наводно киднаповали дете, извукли крв из њега, исецкали његово тело и дали псима да га поједу. И поред истраге оптужени Јевреји нису осуђени.
“БОРБА ИЗМЕЂУ ДОБРА И ЗЛА”
Турски исламиста Неџметин Ербакан (1926 – 2011.) тврди да су Јевреји (како он каже „ционисти”) почели да стварају светски поредак пре више од пет хиљада година уз помоћ кабале како би контролисали сав новац и радну снагу. Јевреји су организовали крсташке ратове и пошто је католичка црква била против лихварења, Јевреји су створили протестантизам како би увођењем капитализма могли да присиле сваког да ради за њих. На тај начин Јевреји контролишу читав свет изузев ислама и ту долази до сукоба између добра и зла, борбе између њих и ислама.
РАЗДВОЈЕНИ ПО КРВИ
Хришћанство се појавило у Пољској током 10. века и почело да утиче у огромној мери на пољску културу, обичаје и друштво. Један од првих митова који је изникао на раскршћу хришћанства и јудаизма је везан за употребу библијске приче о суђењу и распећу Исуса. Искована је оптужба да „Јевреји имају крв Исуса на својим рукама“ јер управо су представници свештенства и Синедрион (највиша јеврејска верска и судска институција у античкој Јудеји) одговорни за осуду Исуса на смрт. У средњем веку постојало је уверење да су Јевреји стављени ван закона због убиства Месије. Трагови таквог размишљања и данас се могу још увек наћи.
ПОГРОМ НА КРФУ 1891. године
Погром на Крфу у априлу 1891. године је сраман пример оптужби и клевета против Јевреја за коришћење нејеврејске деце у ритуалном жртвовању што је покренуло етничке нетрпељивости, верске страсти и постојеће антијеврејске стереотипе и отело се контроли. Јевреји на Крфу су били оптужени да су убили једну девојчицу како би користили њену крв у ритуалне сврхе. Јеврејска заједница се нашла под опсадом. Тешко насиље се проширило на суседна острва Закинтос и Лефкаду, а вести о томе су шокирале јавност у Великој Британији, Шпанији и Аустрији.