АНТИСЕМИТСКЕ ПОРУКЕ У БЛИЗИНИ НОВОСАДСКЕ СИНАГОГЕ
Један од најстаријих антијеврејских митова и стереотипа је тај о „јеврејској моћи“ и „глобалној јеврејског завери“. У својем савременом облику овај мит представља Јевреје као моћну, тајну и глобалну групу - често помињану као „јеврејски лоби“ - која манипулише владама, банкама, финансијским институцијама, академијом, медијима, филмом и индустријом забаве и другим националним и међународним институцијама са подмуклом намером да се успостави јеврејска светска доминација и контрола.
РАЗДВОЈЕНИ ПО КРВИ
Хришћанство се појавило у Пољској током 10. века и почело да утиче у огромној мери на пољску културу, обичаје и друштво. Један од првих митова који је изникао на раскршћу хришћанства и јудаизма је везан за употребу библијске приче о суђењу и распећу Исуса. Искована је оптужба да „Јевреји имају крв Исуса на својим рукама“ јер управо су представници свештенства и Синедрион (највиша јеврејска верска и судска институција у античкој Јудеји) одговорни за осуду Исуса на смрт. У средњем веку постојало је уверење да су Јевреји стављени ван закона због убиства Месије. Трагови таквог размишљања и данас се могу још увек наћи.
ПОХЛЕПА, ЛИХВАРЕЊЕ И ЗЕЛЕНАШТВО
Од 12. века религиозни митови (о Јеврејима као богоубицама) допуњавани су економским стереотипима. Јевреји се описују као богати и обесни, као „лихвари“, „трговци“ и „зеленаши“ - гледиште које и данас још увек представља опште место. Пошто им је било ускраћено право да поседују земљу и да се баве пољопривредом и да припадају хришћанским трговачким и занатским цеховима, Јевреји су све више били ограничени да се баве ситном трговином, да буду путујући трговци и продавци старе и половне робе. Новчани послови са каматом имали су посебну улогу, што је према црвкеној догматици кршило божанско учење и остало забрањено за хришћане.
ПЕСНИКОВО СВАЉИВАЊЕ КРИВИЦЕ
Енглески превод стихова дела Вилхелма Буша „Хелена која није могла да одоли“ одражава опште место немачког антисемитизма: Гелдјуде, или изједначавање Јевреја са новцем и зеленаштвом, похлепом и паразитским финансијским капитализмом. У свом делу Буш даје ово мишљење у контексту погледа на свет побожног стрица који жели да спаси своју братаницу од изопачености великог града.
ПОГРОМ НА КРФУ 1891. године
Погром на Крфу у априлу 1891. године је сраман пример оптужби и клевета против Јевреја за коришћење нејеврејске деце у ритуалном жртвовању што је покренуло етничке нетрпељивости, верске страсти и постојеће антијеврејске стереотипе и отело се контроли. Јевреји на Крфу су били оптужени да су убили једну девојчицу како би користили њену крв у ритуалне сврхе. Јеврејска заједница се нашла под опсадом. Тешко насиље се проширило на суседна острва Закинтос и Лефкаду, а вести о томе су шокирале јавност у Великој Британији, Шпанији и Аустрији.