Усмена сведочанства

Олга Андраши је рођена 1951. године у Новом Саду. Свој радни век је провела као наставница и кураторка. Данас је у пензији и активан је члан Јеврејске заједнице у Новом Саду. Олгин отац Мирко Полак је преживео Рацију у Новом Саду, да би након тога био депортован у логор. Рат је провео у логорима у Мађарској, Чешкој и Аустрији.

Саговорник: Олга Андраши
Разговор водио: Мишко Станишић
Трајање: 00:48:27
Време: 25.07.2021.
Место Нови Сад
Камера: Виктор Чобановић

Мирко Стефановић је рођен 1952. године у Новом Саду. Дипломирао је право 1974.године на Правном факултету Универзитета у Новом Саду. Иза себе има богату дипломатску каријеру. Између осталог, радио је и као отправник послова у амбасади Југославије у Израелу. Миркова мајка Сузана, девојачко Ердеш, преживела је Холокауст у Аушвицу. Мирко је истакнути члан Јеврејске заједнице у Новом Саду.

Саговорник: Мирко Стефановић
Разговор водио: Мишко Станишић
Трајање: 00:35:06
Време: 25.07.2021.
Камера: Виктор Чобановић

Рена је рођена 1942. године у Краковском гету. Њени родитељи, Ашер и Леонора, потичу из јеврејских породица. Ашер је био веома религиозан, Леонора је била секуларна Јеврејка. Током рата, Леонора је Рену дала хранитељској пољској породици. Сама се издржавала, а једном месечно је носила новац хранитељској породици и водила ћерку у шетњу по парку Планти у Кракову.

Рена је секуларна Јеврејка. 20 година радила је у Пореској управи, до пензионисања у општинском предузећу. Чланица је ЈЦЦ Краков (Центар Јеврејске заједнице) и Јеврејске заједнице Краков. Већ неколико година састаје се са омладинским групама у Јеврејском музеју Галиције и прича своју ратну причу.

Саговорник: Рена Рах
Разговор водио: Бартош Дужински
Дужина трајања: 18:54 мин
Датум: 23.09.2021.
Место: Краков
Камера: Пиотр Банасик

Марек Хандверкер је рођен 1952. године у Кракову. Он је син преживелог из Холокауста, Јулијуша, Јеврејина, и Александре, католкиње. Јулиуш је преживео рат захваљујући совјетском официру. Марек је секуларни Јеврејин. Дуги низ година био је укључен у аутомобилске трке (рели) - његова авантура је почела у Ауто мото клубу Технолошког универзитета у Кракову. Био је и члан рели тима Јануша Кулига. Он је члан јеврејске заједнице у Кракову, веома укључен у јеврејски живот. Подржава многе комеморативне активности.

Саговорник:Марек Хендврекер
Разговор водила: Ева Арендарцик
Дужина трајања: 16:45 мин
Датум: 29.09.2021.
Место: Краков
Камера: Пиотр Банасик

Херберт Лапе је рођен 1946. године као син јеврејских емиграната, његова породица се преселила у Дрезден (НДР) 1949. године. Поред каријере у области информационих технологија, био је дугогодишњи члан одбора Јеврејске заједнице и Друштво за хришћанско-јеврејску сарадњу у Дрездену. Његова улога је била веома пресудна у изградњи Нове синагоге у Дрездену (2001). Господин Лапе држи предавања о јеврејској историји у школама, омладинским институцијама, хришћанским заједницама и другим местима у Немачкој, Израелу и САД. У контексту разговора о послератној јеврејској заједници у Дрездену, Херберт Лапе помиње суђење Сланском, које се односи на стаљинистичко показно суђење у Чехословачкој 1952. године. Део серије таквих суђења у совјетском блоку у то време, имао је антисемитску димензију која је уплашила многе Јевреје у НДР (Немачка Демократска Република) од којих су многи у то време напустили источну Немачку, чинећи веома мале заједнице још мањим.

Саговорник: др Херберт Лапе
Разговор водио: Стефан Меј, МА
Дужина: 00:11:18
Датум: 13.07.2021
Место: Дрезден, Немачка
Камера: Олга Јочева

Посебна захвалност Јакоби Шонбродт-Рухл (Jakoba Schönbrodt-Rühl)

Марион Канеман је рођена у Магдебургу (ГДР) 1960. Студирала је уметност на Дрезденској академији лепих уметности (одсек за скулптуру) и ради од 1986. као слободни уметник у Дрездену. Излагала је у Дрездену, Берлину, Софији, Санкт Петербургу, Базелу, Окланду, Вроцлаву и др. Позната је и по својим јавним уметничким делима: међу њима фонтана у дворишту старачког дома у Дрездену (Elsa-Fenske-Heim), зидна инсталација у Израелу („Beit haGalgalim” Herzliya), споменик Депортацији дрезденских Јевреја на железничкој станици у Дрездену (Neustädter Bahnhof) и три уметничка дела у Дрездену (Denk-Orte -Места неизвесности и сећања). У контексту разговора о животу њеног оца који се враћао управо у ДДР, Марион Канеман помиње суђење Сланском, које се односи на стаљинистичко показно суђење у Чехословачкој 1952. године. Део серије таквих суђења у совјетском блоку у то време, имао је антисемитску димензију која је уплашила Јевреје ДДР-а од којих су многи у то време напустили источну Немачку, чинећи мале заједнице још мањим.

У контексту данашњег говора о антисемитизму, госпођа Канеман се позива на АФД, десничарску популистичку странку у Немачкој која је покушала да се приближи јеврејским заједницима тврдећи да је антисемитизам увезен у Европу кроз досељавање из већинских муслиманских земаља. Али, јеврејске заједнице су то одбациле. Она се такође осврће на Дан Кудса, међународну кампању коју је покренула Исламска република Иран против Израела, који је већ 3 деценије место антисемитске пропаганде у Немачкој.

Саговорник: Марион Канеман
Разговор водио: Стефан Меј, МА
Трајање: 00:12:34
Датум: 27.07.2021
Место: Дрезден, Немачка
Камера: Олга Јочева

Рођен је 1960. године. Новинар је и дописник израелског листа Jeдиот Ахронот (Yedioth Achronoth) у Грчкој. Извештава о арапско-израелском сукобу и глобалном aнтисемитизму. Он је главни уредник часописа Јеврејске заједнице Атине, који се зове Алеф (Alef) и генерални секретар Централног одбора јеврејских општина Грчке.

Саговорник: Виктор Елиезер
Разговор водила: др Елени Коуки
Дужина трајања: 11 мин
Датум: 9/7/2021 (Део А), 2/9/2021 (Део Б)
Место: Атина
Камера: Димитрис Полидоропулос

Нели Нађари је рођена 1957. у САД, ћерка Марсела Нађарија који је био Сондеркоманду у Аушвиц-Биркенау. Његов рукопис, који подсећа на тестамент, написан на грчком, ископан је испред Биркенауовог крематоријума, након његове смрти, 1980-их. Нели ради за израелску амбасаду у Грчкој. Она је водила интервјуе са преживелима Холокауста у име Архива визуелне Историје Универзитета Јужне Калифорније.

Саговорник: Нели Нађари
Разговор водила: др Елени Коуки
Дужина трајања: 9 мин
Датум: 03/07/2021
Место: Атина
Камера: Димитрис Полидоропулос

Рођен је 1950. године у Лариси, али је одрастао у Солуну. Син преживелог из Аушвица, који је изгубио жену и троје деце. Сада је у пензији.

Саговорник: Нејтан Јехаскел
Разговор водила: др Елени Коуки
Дужина трајања: 7 мин
Датум: 27/09/2021
Место: Атина
Камера: Димитрис Полидоропулос

Рођена је 1966. године и још увек живи у Халкиди. Њени родитељи су били преживели из Аушвица. Имала је продавницу платна.

Саговорник: Јоја Елиаким
Разговор водила: др Елени Коуки
Дужина трајања: 9 мин
Датум: 28/07/2021
Место: Атина
Камера: Димитрис Полидоропулос

Елисаф је рођен у Јањини 1954. године и дипломирао је на Универзитету у Атини 1979. Његови родитељи су били Романиоти који су преживели Холокауст и успели да избегну хапшење док је већина Јевреја из Јањине депортована у Аушвиц. Као и већина других Јевреја у Јањини, Елисаф себе сматра секуларним и не поштује јеврејске верске законе. Елисаф је патолог, професор интерне медицине у Медицинској школи Јањина и директор Одељења за липиде, атеросклерозу, гојазност и дијабетес. Био је председник Јеврејске заједнице Романиоти у Јањини више од једне деценије, а претходно је био председник Централног одбора јеврејских заједница у Грчкој. Елисаф је такође био члан градског већа и председник културног центра. Кандидирајући се као независни политичар, добио је 50,33% гласова у другом кругу избора за градоначелника Јањине у јуну 2019. Елисаф је први јеврејски градоначелник у историји Грчке.

Саговорник: Моисис Елисаф
Разговор водила: др Елени Коуки
Дужина трајања: 9 мин
Датум: 10/10/2021
Место: Атина
Камера: Димитрис Полидоропулос