„И Јевреј, лукава кукавица, Округлих рамена, носа и колена, Прикрада се до Берзе, необријан И намеран да зеленаши” – Вилхелм Буш (1872)

German:
Und der Jud mit krummer Ferse,
Krummer Nas’ und krummer Hos’
Schlängelt sich zur hohen Börse
Tiefverderbt und seelenlos.

ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА

Енглески превод стихова дела Вилхелма Буша „Хелена која није могла да одоли“ одражава опште место немачког антисемитизма: Гелдјуде, или изједначавање Јевреја са новцем и зеленаштвом, похлепом и паразитским финансијским капитализмом. У свом делу Буш даје ово мишљење у контексту погледа на свет побожног стрица који жели да спаси своју братаницу од изопачености великог града.

Јеврејски народ се види као узрок нежељених друштвених кретања, као што су сиромаштво и неједнакост, те се на њега сваљује сва кривица за негативне аспекте капитализма.

Они који верују овом миту могли би у њему наћи оправдање за нападе и злочине против Јевреја. Нацистичка Немачка је је извршила експропријацију Јевреја и искористила овај наратив као оправдање за њихово убијање.

Овакве идеје представљају препреку да се Јевреји признају као чланови друштва, као народ са својим дигнитетом и једнаким правима и не дозвољавају људима да схвате стварне економске односе или како капиталистичка економија функционише, као и њену историју. На тај начин оне искривљују дебате у друштвима о економској политици и преусмеравају политике против група које су означене као непријатељи народа.

Широко распрострањена прича о Јеврејима као средњовековним зеленашима је само мит. Било је много лихвара и банкара који нису били Јевреји, а забрана лихварења католичке црвке била је санкционисана само црквеним казнама и никада није у потпуности спроведена. Предрасуде о Јеврејима као изузетно похлепним је, међутим, савршено одговарала да се мобилишу масе против јеврејских лихвара. Тамо где Јеврејима није било ускраћено право да се баве занатством и пољопривредом, они су се активно бавили (а и даље се баве) тим занимањима. Велики број Јевреја нису богати људи.

Да би се супротставило овом стереотипу, може се дискутовати о њему или узети ову књигу као пример. Уколико се она користи у образовном контексту (или било ком другом „јавном“ контексту) ова песма се мора ставити у историјски контекст. Од помоћи би било и коришћење статистичких података како би се показала нетачност овог мита.

РЕФЕРЕНТНА ЛИТЕРАТУРА

Busch, Wilhelm, Bildergeschichten, Die Fromme Helene, Erstes Kapitel
(Chapter 1 of “Die fromme Helene” by Wilhelm Busch)

Geldverleiher – Mittelalter 1
(article by Dr. Wolfgang Geiger about the prejudice of the medieval Jewish usurer)

ВИЗУЕЛНИ МАТЕРИЈАЛИ