„АНТИНАТОВСКИ” АНТИСЕМИТИЗАМ: АНТИЈЕВРЕЈСКО РАСПОЛОЖЕЊЕ У ВЕЗИ СА БОМБАРДОВАЊЕМ СРБИЈЕ 1999. ГОДИНЕ ОД СТРАНЕ НАТО-А
Разни антисемитски наративи су се појавили након НАТО бомбардовања Србије 1999. године. Ови наративи још увек испливају на површину с времена на време у екстремнонационалистичким и антиамеричким круговима. Премда је у њиховом средишту претежно деловање против Америке, у неким својим сегментима они се ипак проширују на традиционалне, типичне и познате антисемитске стереотипе и митове. Засновани на миту о „јеврејском утицају на америчку спољну политику“, ови наративи сугеришу да су Јевреји укључени у процес доношења одлука, или да сами Јевреји стоје иза НАТО бомбардовања Србије. Ови антисемитски наративи би могли да се прошире у том смислу да подразумевају да сви Јевреји деле одговорност и да су директно одговорни за своју наводну улогу у НАТО бомбардовању Србије. Ако кренемо још даље, поставиће се питање лојалности српских Јевреја у том погледу и јавиће се оптужбе да су они тобоже пре лојални „Светском јеврејству“ него Србији и њеном народу.
„ЈЕВРЕЈ КОЈИ ДОНОСИ СРЕЋУ”
„Стихови“ која се римује на пољском језику [превод на енглески без рима] „Да бисте имали новац и да никад не бисте остали без њега, треба да имате код куће Јевреја који ће вам чувати новац.” „Када сте сиромашни, идите до Јевреја.”
МИМ „СРЕЋНИ ТРГОВАЦ”
Мим „Срећни трговац”, познат и под називом „Jew-bwa-ha-ha.gif“ је увредљива карикатура стереотипног Јеврејског мушкарца која користи ознаке као што су кипа, дугачки нос, густа дугачка брада, злобни осмех и трљање руку што упућује на подмукле планове и представља антисемитски лик. Ако се постави на онлајн форумима на којима се постављају слике и добијају повратне иформације (тзв. „табле са сликама“ (image boards), а на којима се дискутује о политици, као што је „Политички некоректан“ (4chan/pol), користи се за ширење антисемитских идеја.
ИСКРИВЉЕЊЕ ЧИЊЕНИЦА О ХОЛОКАУСТУ
На карикатури, која најбоље осликава тренд левичарске штампе у погледу обнављања арапско-израелског сукоба, израелски интереси се пореде са нацистичким злочинима, а израелски грађани са неонацистима. Појас Газе се приказује као концентрациони логор окружен бодљикавом жицом. Пошто је Појас Газе насељен искључиво Палестинцима, може се претпоставити да заробљена особа на карикатури представља Палестинца. У исто време, пругаста униформа директно пореди стање Палестинаца у Појасу Газе са стањем Јевреја за време Холокауста.
АНТИСЕМИТСКЕ ПОРУКЕ У БЛИЗИНИ НОВОСАДСКЕ СИНАГОГЕ
Један од најстаријих антијеврејских митова и стереотипа је тај о „јеврејској моћи“ и „глобалној јеврејског завери“. У својем савременом облику овај мит представља Јевреје као моћну, тајну и глобалну групу - често помињану као „јеврејски лоби“ - која манипулише владама, банкама, финансијским институцијама, академијом, медијима, филмом и индустријом забаве и другим националним и међународним институцијама са подмуклом намером да се успостави јеврејска светска доминација и контрола.
ПОХЛЕПА, ЛИХВАРЕЊЕ И ЗЕЛЕНАШТВО
Од 12. века религиозни митови (о Јеврејима као богоубицама) допуњавани су економским стереотипима. Јевреји се описују као богати и обесни, као „лихвари“, „трговци“ и „зеленаши“ - гледиште које и данас још увек представља опште место. Пошто им је било ускраћено право да поседују земљу и да се баве пољопривредом и да припадају хришћанским трговачким и занатским цеховима, Јевреји су све више били ограничени да се баве ситном трговином, да буду путујући трговци и продавци старе и половне робе. Новчани послови са каматом имали су посебну улогу, што је према црвкеној догматици кршило божанско учење и остало забрањено за хришћане.
ПЕСНИКОВО СВАЉИВАЊЕ КРИВИЦЕ
Енглески превод стихова дела Вилхелма Буша „Хелена која није могла да одоли“ одражава опште место немачког антисемитизма: Гелдјуде, или изједначавање Јевреја са новцем и зеленаштвом, похлепом и паразитским финансијским капитализмом. У свом делу Буш даје ово мишљење у контексту погледа на свет побожног стрица који жели да спаси своју братаницу од изопачености великог града.
ПОГРОМ НА КРФУ 1891. године
Погром на Крфу у априлу 1891. године је сраман пример оптужби и клевета против Јевреја за коришћење нејеврејске деце у ритуалном жртвовању што је покренуло етничке нетрпељивости, верске страсти и постојеће антијеврејске стереотипе и отело се контроли. Јевреји на Крфу су били оптужени да су убили једну девојчицу како би користили њену крв у ритуалне сврхе. Јеврејска заједница се нашла под опсадом. Тешко насиље се проширило на суседна острва Закинтос и Лефкаду, а вести о томе су шокирале јавност у Великој Британији, Шпанији и Аустрији.