Доктор Ева Курек у свом предавању каже:
„Јевреји су можда видели гето као могућност да добију аутономију од Пољака.”
[О наводно добром стању Јевреја у гетоима у окупираној Пољској]
„Морамо да знамо да ли је тамо стварно убијено 1.600 људи или 16. То је полазиште на основу којег можемо да реконструишемо шта се стварно десило.”
[О погрому у граду Једвабне]
„Уколико не предузмемо одговарајућу акцију, уколико не обаспемо свет чињеницима засновнаим на резултатима поузданог историјског истраживања, уколико допустимо свету да настави да добија лажне информације од Јана Томаша Гроса, Барбаре Енгелкинг, Либионке и Грабовског, онда ће следећих деценија наша деца и унуци радити за Јевреје.”
[О наводним лажима независних пољских историчара]
“„У периоду од 1939. до 1942. године, Варшава изван гета „је била суморна и тужна. У њој је живело становништво према којем су Немци поступали зверски у рацијама и егзекуцијама и депортовањем у концентрационе логоре.“ За то време „Варшавски гето (...) се забављао".
[О „добрим условима живота“ у Варшавском гету]
ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА
Ева Курек је пољска историчарка која је истраживала пољско-јеврејске односе, а била је и антикомунистички опозициони активиста осамдесетих година прошлог века. Њена предавања о јеврејској заједници су често оптуживана као антисемитска.
Штавише, она често оспорава основне историјске чињенице о судбини Јевреја или налазе независних пољских историчара о саучесништву неких пољских грађана у злочинима против Јевреја.
Године 2018. добила је награду од приватне пољске организације са седиштем у САД-у која је требало да јој се уручи у конзулату Пољске у Њу Јорку. Након медијских критика церемонија уручења је отказана. Нека од њених јавних предавања и неки од њених интервјуа имају наслов: „Како су Јевреји створили бајку о Холокаусту?“.
С обзиром на уставом заштићено право „слободе говора“ и „слободе истраживања“, држање оваквог говора не може се забранити. Ева Курек мудро избегава питања која би потпала под правну дефиницију порицања Холокауста. Међутим, она се фокусира на то да представи стварност за време Холокауста на другачији начин и фалсификује стварну историјску слику.
Одговор на њене акције мора бити хитно, јавно и гласно супротстављање историчара, стручњака и новинара како би се исправиле и истакле њене лажи и теорије које искривљују чињенице у погледу јеврејске историје.
Ово је веома опасно због њеног положаја академског предавача. Често је позивају на десничарске конференције, састанке и интервјуе у ултрадесничарским медијима. Њени ставови не само да су у противречности са историјским истинама и да релативизују и умањују значај Холокауста, него исто тако наносе штету представи о Пољској.
