Антисемитске карикатуре у медијима левице упоређују израелску политику са нацистичком идеологијом.
На карикатури, која најбоље осликава тренд левичарске штампе у погледу обнављања арапско-израелског сукоба, израелски интереси се пореде са нацистичким злочинима, а израелски грађани са неонацистима. Појас Газе се приказује као концентрациони логор окружен бодљикавом жицом. Пошто је Појас Газе насељен искључиво Палестинцима, може се претпоставити да заробљена особа на карикатури представља Палестинца. У исто време, пругаста униформа директно пореди стање Палестинаца у Појасу Газе са стањем Јевреја за време Холокауста.
Пошто је Појас Газе насељен искључиво Палестинцима, може се претпоставити да заробљена особа на карикатури представља Палестинца. У исто време, пругаста униформа директно пореди стање Палестинаца у Појасу Газе са стањем Јевреја за време Холокауста.
Другим речима, ова карикатура представља школски пример мешавине антисемитске реторике која комбинује антисемитизам у вези са Израелом и искривљењем чињеница о Холокаусту или његовом тривијализацијом, што се већ одомаћило у делу грчке штампе.
ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА
Недавно се - што је уско повезано са актуелним сукобом на Блиском Истоку - интензивирала појава антисемитске реторике у великом делу грчке штампе, нарочито у левичарским медијима. Због чега се то дешава?
Као прво, треба да узмемо у обзир традиционалне савезе послератне Грчке са арапским светом, углавном због интереса грчке дијаспоре која је све до шездесетих година прошлог века живела у арапским земљама, првенствено у Египту.
Други разлог можемо тражити у чињеници да су многи Грци, суочени са тешком друштвено-економском ситуацијом, склони да сматрају себе жртвама моћних светских завера смишљених на Западу које укључују и „моћни међународни јеврејски лоби“. На основу истраживања спроведеног 2019. године, 71% испитаних Грка верује да Јевреји имају „моћ“, било као грађани, било као држава, било као пословни људи.
Ови људи су склони да стварају „замишљено заједништво“ са другим жртвама, као што су Палестинци. У периоду криза, ширење антисемитских стереотипа постаје comme il faut (друштвено прихватљиво) што отвара простор за антисемитске вицеве, антиизраелски говор и тривијализацију Холокауста. Ово све потврђује закључак изведен из горе поменутог истраживања, које указује да 65% Грка верује да се Израел односи према Палестинцима на исти начин као нацисти преме Јеврејима.
Ова врста антисемитизма је често изазивала непосредну реакцију Централног одбора Јеврејских општина у Грчкој, која је сигнализирала да се ту ради о извртању чињеница о Холокаусту. Не само да такве слике вређају успомену на шест милиона Јевреја које су побили нацисти, већ исто тако вређа и оне који су преживели Холокауст и родбину жртава, који преносе трауму од Холокауста са генерације на генерацију.
Веома је занимљиво да су левичарски интелектуалци сами отворено осудили такву антисемитску реторику и покушали да направе јасну разлику између трезвене критике израелске политике и антисемитских наратива. Без обзира на разне гласове дигнуте у знак протеста, тек након недавног политичког „меденог месеца“ између грчке и израелске владе смањио се број таквих појава и ослабила антисемитска реторика. На тај начин се подвлачи значај политике друштвеног мира, културне толеранције и демократије и демонстриран је утицај који званична политика владе може да изврши на опасне друштвене појаве, као што је антисемитизам.
РЕФЕРЕНТНА ЛИТЕРАТУРА
Andoniou, G., Kosmidis, S., Dinas I., Saltiel, L., (2019), Antisimitismos stin Ellada: Ekfansis, etia ke andimetopisi tou fenomenou. Солун, фондација Хајнрих Бел.
Ο Μιχαλολιάκος ηττήθηκε και απειλεί πως η Χρυσή Αυγή «θα επιστρέψει στους δρόμους» (чланак „Михалолиакос је био поражен и прети да ће се Златна зора „вратити на улице” објављен 08. 07. 2019. године, у магазину „Хајде да сазнамо“ (LFO))
https://bit.ly/3AxysrI Στοχοποίηση σκιτσογράφου για δήθεν αντισημιτισμό (чланак „Карикатуриста постаје мета критике за наводни антисемитизам” објављен 20. 04. 2018. године, на вебсајту покрета „Истерајте расизам“ www.kar.org.gr)
