Од 12. века религиозни митови (о Јеврејима као богоубицама) допуњавани су економским стереотипима. Јевреји се описују као богати и обесни, као „лихвари“, „трговци“ и „зеленаши“ - гледиште које и данас још увек представља опште место. Пошто им је било ускраћено право да поседују земљу и да се баве пољопривредом и да припадају хришћанским трговачким и занатским цеховима, Јевреји су све више били ограничени да се баве ситном трговином, да буду путујући трговци и продавци старе и половне робе. Новчани послови са каматом имали су посебну улогу, што је према црвкеној догматици кршило божанско учење и остало забрањено за хришћане.

ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА

Током 14. века папе и концили су увек изнова осуђивали лихварство, које се јавно одбацивало као „јеврејско зеленаштво“, чиме се доприносило анимозитету хришћанских дужника према јеврејским повериоцима. Тако се постепено искристалисао стереотип о окорелом и похлепном Јевреју који немилосрдно искориштава тежак положај свог хришћанског окружења. Ова представа се дубоко уврежила у погледе на свет људи кроз легенде и митове, народне приче и карикатуре. Она се може наћи у карактеризацији Шајлока у Шекспировом „Трговцу из Венеције“, у концепту Вернера Зомбарта о „стварању (schaffendes)“ индустријског капитала и „прикупљање (raffendes)" финансијског капитала, и у данашњим често кориштеним изразима који више не циљају „Јевреје“, него су изражени кроз посредне шифроване верзије, кроз алузије и кодове као што су „Рошилдова лутка“, „крупни финансијски капитал“ и „елита са источне обале САД-а“. Штавише, као персонификација капитала, Јевреји су увек изнова мета назадних критика капитализма: тиме се њихов квалитет своди на пуке носаче новца и на њих се пребацује одговорност за економску кризу, те се поистовећују са друштвеном реформом и немирима.

У прошлости, јеврејска мањина јесте покривала потребе за новцем за растућу економију упркос забрани на камату. С друге стране, баш због тога су били дискриминисани и прогањани и на њих се сваљивала сва кривица.

У средњовековној Европи, супротно уобичајеним предрасудама, Јевреји су били активни у многим индустријским секторима изван новчаних послова, на пример, као занатлије или пољопривредници. Као трговци, они су доприносили напретку и развоју градова и општина, првенствено својим распрострањеним трговачким везама. Важно је нагласити да већина Јевреја у Европи нису били богати.

РЕФЕРЕНТНА ЛИТЕРАТУРА

Judenfeindschaft von der Antike bis zur Neuzeit (чланак Јулије Кениг „Антисемитизам од старине до савременог доба” објављен 23. 11. 2006. у издању немачке Федералне агенције за грађанско образовање)

Ökonomiekritik und Antisemitismus (чланак Малте Холер „Економска критика и антисемитизам” објављен на „Anders Denken - Размишљати другачије” - онлајн платформа за критиковање антисемитизма и едукативни рад)

Antisemitism Uncovered: Myth – Jews Are Greedy (чланак објављен на вебсајту „Разоткривање антисемитизма од стране Лиге против клеветања)

ВИЗУЕЛНИ МАТЕРИЈАЛИ

Geldjude – Wikipedia (Гелдјуде - Википедија) (Јевреј са новчаником у Розхајму, Извор: Wikimedia)

Poster of Jewish bankers walking through a parted red sea of blood – Collections Search (Постер на којем је јеврејски банкар који хода кроз раздвојено црвено море крви – Претрага збирки) (Извор: Меморијални музеј Холокауста Сједињених Америчких Држава)

Antisemitismus – Finanzjudentum – Politik – SZ.de (Антисемитска карикатура, 1943. година: Јевреј приказан као похлепни бизнисмен. Фотографија: Зидојче цајтунг из чланка „Антисемитизам - финансијски јудаизам”)

Antisemitic political cartoon enНАСЛОВd "Rothschild" by the French caricaturist, C. Leandre, 1898. - Collections Search (Антисемитска политичка карикатура „Ротшилд“, рад француског карикатуристе Ш. Леандра, 1898. године - Претрага збирки) (Извор: Меморијални музеј Холокауста Сједињених Америчких Држава)

Moneten und Mythen (Фотографија: Протест - демонстранти покрета „Окупирај Вол Стрит у Цукоти парку, у Њу Јорку у чланку „Паре и митови” на вебсајту јеврејског недељника „Јудише алгемајне“ (juedische-allgemeine.de)