Дигитални репозиторијум антисемитских наратива

„Ништа више не потпаљује модерни антисемитизам од државе Израел. Уколико би он променио своју политику, антисемитизам у својим многим савременим аспектима би се смањио или чак нестао.“ Цитирани наратив представља једно перфидно извртање улога починиоца злочина и жртве. Наједанпут, не треба осуђивати више антисемите за антисемитизам него Јевреје или јеврејску државу Израел. Нејеврејски свет само реагује на то, такорећи, било да се ради о палестинским терористима који су наводно повели „борбу за слободу“ против „ционистичких угњетача“ или симпатизерима у Европи или било где другде који не желе да им се ускрати право на „критику Израела“, ма како антисемитска она била. Немачки мислилац Адорно назива ову појаву ‘пројекцијом’ − жртва се оптужује за оно што јој се чини или намерава учинити.

Погром на Крфу у априлу 1891. године је сраман пример оптужби и клевета против Јевреја за коришћење нејеврејске деце у ритуалном жртвовању што је покренуло етничке нетрпељивости, верске страсти и постојеће антијеврејске стереотипе и отело се контроли. Јевреји на Крфу су били оптужени да су убили једну девојчицу како би користили њену крв у ритуалне сврхе. Јеврејска заједница се нашла под опсадом. Тешко насиље се проширило на суседна острва Закинтос и Лефкаду, а вести о томе су шокирале јавност у Великој Британији, Шпанији и Аустрији.

Озлоглашена антисемитска измишљотина Протоколи сионских мудраца, текст који тврди да је разоткрио јеврејски план за глобалну доминацију, први пут су се појавила у штампи у Русији 1903. године. На грчки језик ово дело је преведено 1920. године, али није „експлоатисано“ и остало је у архиви грчког Министарства спољних послова. Протоколи су почели да добијају на публицитету 1925. године, захваљујући раду доктора Андроникоса, атинског псеудоинтелектуалца, чији медицински ауторитет и чија приврженост национализму, фашизму и антикомунизму су га учинили савршеним за пропагариње Протокола у штампи. Почетком 1928. године солунски дневни листови „То фос“ и „Македонија“ − у граду Солуну у којем је живело више од 50.000 од укупно 70.000 грчких Јевреја − објавили су грчки превод Протокола. Од тог тренутка антисемитизам је све више био у средишту листа Maкeдoнија. У јуну 1931. године, поступајући на основу тврдњи да локални Јевреји поступају антинационално, које су објављене у Мaкeдонији, чланови фашистичке организације „Етники Еносис Елас“ ( или скраћено „EEE”, Национална унија Грчке) покренули су погром над становницима сиромашне јеврејске четврти Кампбел.

У 17. веку и првој половини 18. века Сандомиерц је био поприште сукоба између католика и Јевреја. Године 1628. Јевреји су оптужени да су изазвали смрт сина локалног апотекара. Они су наводно киднаповали дете, извукли крв из њега, исецкали његово тело и дали псима да га поједу. И поред истраге оптужени Јевреји нису осуђени.